Galenika Fitofarmacija | Packaging waste management

Packaging waste management

Postupanje sa ispražnjenom ambalažom od sredstava za zaštitu bilja

Galenika Fitofarmacija a.d. je u skladu sa važećom zakonskom regulativom potpisala ugovor sa ovlašćenim operaterom za upravljanje ambalažnim otpadom Ekostar Pak, pod čijim okriljem funkcioniše ovlašćeni podoperater za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja - Envipack d.o.o.

Envipack d.o.o.

Osnovne karakteristike otpadne ambalaže od sredstava za zaštitu bilja su sledeće:

  • ambalaža od sredstava za zaštitu bilja nije povratna ambalaža,
  • ispražnjena neisprana ambalaža je opasan otpad,
  • opasan otpad može da ugrozi zdravlje ljudi i životninja i životnu sredinu,
  • pravilnim postupanjem pri korišćenju sredstva za zaštitu bilja,
  • pojedina ambalaža može da dobije karakter neopasnog otpada.

Postupanje sa ambalažom

Ispražnjenu ambalažu ocediti oko 30 sekundi. Čistom vodom napuniti trećinu ambalaže, zatvoriti čep i dobro promućkati. Postupak ponoviti još najmanje dva puta, sve dok ambalaža ne bude vidljivo čista. Tečnost od ispiranja sipati u prskalicu i utrošiti zajedno sa pripremljenim rastvorom za tretiranje. Ispražnjenu ambalažu izbušiti na tri mesta. Ambalaža se predaje sabirnim centrima dva puta godišnje (jun - jul i novembar - decembar). Zatvarači se odlažu odvojeno od boca.

S obzirom na navedeno, veoma je važan odgovoran pristup od strane proizvođača sredstava za zaštitu bilja, ali i pravilno postupanje od strane korisnika sredstava za zaštitu bilja. Adekvatno upravljanje ambalažnim otpadom podrazumeva ispiranje prema uputstvu i bezbedno privremeno skladištenje kod korisnika, i preuzimanje, transport i konačno zbrinjavanje ove vrste otpada od strane ovlašćenih operatera.

Envipack je jedini ovlašćeni podoperater za sakupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja i kao takav obezbeđuje sistemski pristup u postupku rešavanja problema ambalažnog otpada. Sistem se bazira na postupku trostrukog ispiranja kojim se opasan otpad prevodi u neopasan. Takav otpad može biti spaljivan u cementarama ili se može reciklirati na strogo kontrolisan način. Otpad koji ostaje opasan se mora izvoziti na spaljivanje, što je izuzetno skup i dugotrajan proces.

Krajnji korisnici su u obavezi da prilikom korišćenja sredstva za zaštitu bilja ispražnjenu ambalažu isperu na pravilan način, a u skladu sa Pravilnikom o sadržini deklaracije i uputstva za primenu sredstava za zaštitu bilja, kao i specifičnim zahtevima i oznakama rizika i upozorenja za čoveka i životnu sredinu i načinu rukovanja ispražnjenom ambalažom od sredstava za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 21 od 21. marta 2012.).

Obaveze i odgovornosti, kao i način pravilnog postupanja sa ambalažom definisani su u Sporazumu o preuzimanju otpadne ambalaže koji Galenika Fitofarmacija a.d. potpisuje sa svojim kupcima.

Sačuvajmo životnu sredinu

Upravljanje ambalažnim otpadom

Envipack - najčešća pitanja i odgovori

  • 1. Šta je ENVIPACK i čime se bavi?

    ENVIPACK d.o.o. je specijalizovani operater sa inegralnom dozvolom za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada, osnovan od strane kompanije Galenika Fitofarmacija ad prevashodno sa ciljem da se uspostavi sistem za sakupljanje i zbrinjavanje otpadne ambalaže od sredstava za zaštitu bilja na teritoriji Republike Srbije. Osnovna namera je da se smanje količine generisanog otpada, očuvaju prirodni resursi i uspostavi optimalno upravljanje ambalažnim otpadom u skladu sa najboljim iskustvima zemalja EU i sveta.

    Sistemski pristup se bazira na postupku trostrukog ispiranja ambalaže kojim se opasan ambalažni otpad prevodi u neopasan i koji krajnjem korisniku omogućava maksimalno iskorišćenje preparata, uštedu novca, ispunjenje zakonskih obaveza i zdravije životno okruženje. Preuzimanje otpada sa sakupljačkih mesta se obavlja po pravilu dva puta godišnje u periodu jun-jul i novembar-decembar, a po potrebi i češće, nakon čega se zbrinjava na adekvatan način u zavisnosti od karaktera otpada.

    Početkom 2012. godine ENVIPACK d.o.o. je započeo sa uspostavljanjem prvih sakupljačkih mesta na većim poljoprivrednim imanjima. Sakupljačka mesta su opremljena specijalnim kontejnerima za privremeno skladištenje ispražnjene ambalaže i vrećama za odvojeno sakupljanje isprane i neisprane ambalaže.

    Od početnih 6 sakupljačkih mesta, sistem se razvijao tako da je krajem 2018. godine uspostavljeno 220 sakupljačkih lokacija, a u ovom trenutku postoji više od 450 sakupljačkih mesta koja uključuju veća poljoprivredna gazdinstva, organizatore proizvodnje i poljoprivredne zadruge. U toku godine prosečno se sakupi i zbrinute 250-350t ambalažnog otpada od SZB i oko 50t drugih opasnih otpada iz poljoprivrede, uključujući i otpadne pesticide. ENVIPACK sakupi i zbrine i još oko 120t godišnje drugih opasnih/ neopasnih otpada iz drugih industrijskih grana privrede (ulja, filtere, lekove, roba sa isteklim rokom trajanja…). U skladu sa stalnim povećenjem broja klijenata i broja sakupljačkih mesta tokom prethodnih godina, trend rasta količina zbrinutog otpada i broja sakupljačkih lokacija je stalan, pa se tokom 2021-ve godine očekuje povećanje broja sakupljačkih mesta i klijenata ENVIPACK u sistemu sakupljanja i zbrinjavanja otpada sa količinom od oko 400t finalno zbrinutog opasnog ambalažnog otpada od SZB i još oko 150t otpada iz drugih grana industrije.

    Svim proizvođačima, uvoznicima i distributerima sredstava za zaštitu bilja omogućeno je da kroz izgrađeni sistem operatera ENVIPACK d.o.o. ispune zakonske obaveze i izađu u susret svojim kupcima, dok krajnji korisnici proizvoda dobijaju konkretno rešenje za odlaganje i zbrinjavanje ambalažnog otpada nastalog nakon pravilne upotrebe preparata. Model sakupljanja i zbrinjavanja je organizovan po sistemu "zagađivač plaća" u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. Preuzimanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja je BESPLATNA usluga koju pruža ENVIPACK krajnjim korisnicima preparata i semenske robe ukoliko pravilno postupaju sa ambalažom, pakuju, sortiraju i privremeno skladište otpad na svojim gazdinstvima.

    Proizvođači i uvoznici koji su prepoznali svoju ulogu u lancu upravljanja ambalažnim otpadom od sredstava za zaštitu bilja su klijenti ENVIPACK-a: Galenika Fitofarmacija ad, Stockton doo, Agrosava doo, Agromarket doo, Nutrileaders doo, Zorka-Klotild Agrotehnohem doo, Agrimatco doo, Limagrain doo, Agrimax doo, Agro Arm doo, Timac Agro Balkans doo i Savacoop d.o.o.

    ENVIPACK d.o.o. sistemski preuzima i zbrinjava bez nadoknade sav ambalažni otpad poreklom od sredstava za zaštitu bilja (SZB) i semenske robe pomenutih proizvođača i uvoznika sa sakupljačkih lokacija generatora/ vlasnika otpada tj. korisnika SZB i semenske robe, na osnovu Ugovora koje ima potpisane sa ovim kompanijama. Takođe, ENVIPACK obezbeđuje gratis ambalažu za pakovanje i razvrstavanje ambalažnog otpada za sve lokacije na kojima se vrši sakupljanje i sistemsko preuzimanje otpadne ambalaže.

    ENVIPACK doo u ime svojih klijenata i o njihovom trošku organizuje prikupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada sa čitave teritorije Republike Srbije, vrši pregled, kontrolu i transport prikupljenog ambalažnog otpada, organizuje edukacije i promocije vezane za prikupljanje, pravilno postupanje i razvrstavanje nastalog opasnog i neopasnog ambalažnog otpada.

    Dodatna pogodnost za klijente i krajnje korisnike različitih hemijskih proizvoda je da posredstvom operatera ENVIPACK d.o.o. mogu jednostavno i finansijski povoljno zbrinuti i ambalažni otpad od drugih proizvođača SZB, odnosno ambalažni otpad od ulja, maziva, boja, lakova, aditiva kao i veliki broj tečnih i čvrstih opasnih ili neopasnih otpada koji se generišu na njihovim posedima uključujući i otpadna ulja, proizvode sa isteklim rokom trajanja, gume, neusklađene sirovine i sl.

  • 2. Šta je pesticidni otpad, koliko ga ima u našoj zemlji?

    Otpad od sredstava za zaštitu bilja čini:

    1. ambalažni otpad koji nastaje u toku primene preparata i
    2. hemijski otpad koji se generiše u slučaju isteka roka trajanja proizvoda, neadekvatnog skladištenja ili neiskorišćenog sredstva zaostalog u toku primene, odnosno, zaostali hemijski proizvodi nastali kao rezultat prekomerne nabavke i izmene u zakonskoj regulativi (zabrana korišćenja pojedinih aktivnih materija);
    3. industrijski ambalažni i hemijski otpad iz proizvodnih pogona proizvođača/ punioca sredstava za zaštitu bilja (Galenika Fitofarmacija, Agrosava, Agromarket…).

    Procenjena količina primarnog ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja na godišnjem nivou iznosi 1000-1200t. Količina je za 400-500t veća ako se u nju uvrste i količine otpada koji nastaje od semenske robe (višeslojna ambalaža) i ambalaža od sredstava za prehranu bilja (PE ambalaža).

  • 3. Da li se u našoj Republici ovim otpadom upravlja na propisan način? Šta kaže zakon, a šta praksa?

    ENVIPACK već više od 10 godina upravlja ovim vrstama otpada, prevashodno ambalažom od SZB i hemijskim otpadom od pesticida, na propisan način koji je definisan kroz Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.

    Otpad se sortira, pakuje i obeležava na mestu nastanka otpada (kog krajnjih korisnika proizvoda). Po pregledu otpada, ENVPACK svojim vozilima sistematski obilazi lokacije generatora otpada i preuzima nastali otpad koji se zatim upućuje ili direktno na preradu (sortiranje, čišćenje, komprimovanje, mlevenje) ili na privremeno skladištenje do prerade, odnosno, izvoza. Deo otpada koji ne može da se prevede u neopasan otpad preradom upućuje se na insineraciju u zemlje EU zajedno sa depozitom koji ostaje kao rezultat čišćenja otpadne ambalaže koja je preuzeta od generatora.

    Nažalost, samo deo otpada na teritoriji Republike Srbije ENVIPACK uspe da sakupi pre svega zbog neodgovornosti generatora otpada koji otpad zakopavaju, spaljuju ili bacaju u reke i divlje deponije. Trenutno samo oko 30% ukupne emisije otpada od sredstava za zaštitu bilja završi u legalnim tokovima dok sve ostale količine završe kao opasan otpad bačen na divlje deponije, reke ili se spaljuje nelegalno.

  • 4. Kako se ambalažnim otpadom od pesticida upravlja u razvijenim zemljama EU?

    U EU ambalažni otpad od SZB se aktivno prati od momenta prodaje preparata do finalnog zbrinjavanje. Praćenje se obavlja na više nivoa, počev od toga da proizvod ne može da kupi bilo ko već samo onaj ko zaista koristi proizvod i u skladu sa propisanim potrebama za primenu količine aktivne materije po hektaru u zavisnosti od biljne kulture koja se uzgaja, pa do praćenja količine ambalaže koja se predaje na mesto kupovine ili nastanka. Otpadna ambalaža koja je dobro isprana tretira se kao neopasna (!), upućuje se na reciklažu, a sva ostala opasna ambalaža se upućuje na mlevenje i pripremu za korišćenje u energetske svrhe - u nekoj od cementara, toplana ili postrojenja za preradu otpada gde se spaljuje u insineratorima pod kontrolisanim uslovima.

    Postoje dobro razvijene mere stimulacije i kaznene mere koje uz državne programe edukacije utiču da se čak 80% ambalažnog otpada sakupi, od čega se bar 40% vrati u novi proizvod kroz reciklažu, a ostatak služi kao alternativno gorivo.

  • 5. Koliko štetan može biti ambalažni otpad od sredstava za zaštitu bilja (SZB)?

    Ambalažni otpad poreklom od sredstava za zaštitu bilja (SZB) generiše se po vrstama materijala na: plastični, metalni, papirni (kartonski) i kompozitni (višeslojni - kombinacija plastika/ papir) otpad. Najčešće u praksi sadrži 2-5% kontaminata u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju. Obzirom da je perod raspada plastične ambalaže izuzetno dug (preko 100 god) jasno je da je problem zagađenja zemljišta više nego evidentan. Takođe, curenje ili prirodno ispiranje bačene ambalaže pod dejstvom atmosferalija utiče na to da se zemljište dodatno zagađuje hemikalijama koje su prisutne na zidovima ambalaže, a zatim se na taj način kontaminiraju i podzemne vode koje, na kraju, dospevaju u bunare i izvorišta. Veliki deo ambalažnog otpada se i dalje spaljuje na mestu nastanka što utiče na zagađenje vazduha, a nastali otrovni produkti sagorevanja se vezuju u atmosferi za atmosferske padavine te na taj način dodatno zagađuju i zemljište i voda, a koji su izvor minerala i tečnosti koje biljke koriste za rast. Iste te biljke koje su u sebe ugradile ostatke pesticida iz ambalaže na kraju završe u hrani za domaće životinje, odnosno, u ljudskom organizmu koji se tim istim biljkama i životinjama hrani, što za posledicu ima povećanje mutacija ćelija ljudi i samim tim povećanje broja kancerogenih i drugih oboljenja.

  • 6. Kako se prerađuje i gde "odlazi" ambalažni otpad od SZB?

    Postoji primarni, sekundarni i tercijalni ambalažni otpad koji nastaje nakon pravilne upotrebe SZB. Primarni plastični i kompozitni otpad je najčešće opasan ambalažni otpad obzirom da u praksi ne postoji mogućnost kvalitetnog ispiranja otpadne ambalaže od SZB na mestu nastanka u trenutku pripreme hemijskog rastvora za prskanje. Tehnologija čišćenja i reciklaže ovako nastalog otpada je izuzetno skupa i kvalitet dobijenog reciklata ne može da se poredi sa kvalitetom originalnog materijala, pogotovu iz razloga što pesticidi vrlo često zahtevaju posebnu ambalažu koja je višeslojna (sa barijernim slojem) radi očuvanja kvaliteta samog proizvoda. Ekonomski isplativa opcija je da se nakon delimičnog čišćenja i neutralizacije aktivnih materija u otpadnoj ambalaži, izvrši finalno zbrinjavanje takve ambalaže spaljivanjem u postrojenju pod kontrolisanim uslovima. Najčešće su to postrojenja cemantara ili insineracije. Metalni otpad se može reciklirati u čeličanama nakon čišćenja (čišćenje "suvim ledom" ili ispiranjem uz neutralizaciju ispiraka UV tehnologijom uz korišćenje kombinacije fizičko-hemijskih postupaka taloženja i sistema prerade otpadnih industrijskih voda). Tako bi trebalo da završi sva primarna ambalaža nastala iz poljoprivrede. Praksa je "malo" drugačija s obzirom da nema dovoljno resursa za preradu otpada i njegovo prevođenje iz opasnog u neopasan otpad. Zato preko 90% ambalažnog otpada od SZB završava u spalionicama cementara. Još uvek veliki deo otpadne ambalaže od SZB završava "na šibicu" ili na divljim deponijama zbog neodgovornog ponašanja generatora ove vrste otpada.

    Sekundarna i tercijalna ambalaža je vrlo često nekontaminirana (pod uslovom da se radi primarna selekcija otpada po materijalima na mestu nastanka otpada). Otpad selektovan po vrsti materijala može da ide na preradu i reciklažu i na taj način završi svoj "život":

    1. palete i kartonska ambalaža služe kao sirovina za proizvodnju papira, nameštaja ili kao energent (npr. pelet),
    2. metalna sekundarna i tercijalna ambalaža završe kao sirovina u čeličani,
    3. neopasan plastični otpad služi kao sirovina za proizvodnju građevinske folije, zvučnih barijera, parking podloga ili kao sirovina za neki od proizvoda (cevi, saksije, pritke…).
  • 7. Da li se broj odgovornih ljudi koji vodi računa o otpadu iz poljoprivrede smanjuje ili povećava?

    Generalno se broj ljudi koji su ekološki svesni povećava iz godine u godinu. Na to utiču mnogi faktori: mediji, školstvo, edukacije…

    Najveće povećanje broja ljudi koji će svojim delovanjem da doprinesu zdravijem okruženju nije zbog njihove svesti, već zbog interesa. Ukoliko država i zajednica omogući pojedincu da ima neki benefit od pravilnog razvrstavanja i upravljanja otpadom, broj odgovornih se geometrijski povećava. Na primer, broj odgovornih poljoprivrednih gazdinstava se višestruko povećao u poslednjih godinu dana kada su ljudi shvatili da mogu da konkurišu za neku od subvencija, sertifikat ili kredite (npr. IPAD, GLOBALGAP, ISO…), samo u slučaju da otpad sakupe i predaju na dalje upravljanje odgovornom operateru kao što je ENVIPACK d.o.o. Beograd. Za kranjeg korisnika preparata - usluge su besplatne! Drugi (ne tako efikasan način) je zakonodavstvo i sistem kaznenih mera koje treba da budu bar 10 puta strožije, ali i sistema olakšica koje uopšte ne postoje za one koji se odgovorno ponašaju u sistemu upravljanja otpadom (npr. poreske olakšice).

  • 8. Kakve dalekosežne posledice nagomilavanje ambalažnog otpada od SZB može da ima na celokupan ekosistem?

    Na ovo pitanje već i sami imate odgovor ako pogledate oko sebe - kao posledica zagađenja ambalažom od SZB, u vodama odumiru i ribe i biljke, jednim delom što ambalaža onemogućava prolaz sunčeve svetlosti, a drugim delom zbog samog sadržaja koji se u manjim količinama nalazi u samoj ambalaži. Nestanak samo jedne biljne ili životinjske vrste usled zagađenja je nepopravljiv, a uticaj je dalekosežan počev od toga da će pojedine vrste izgubiti svoje prirodne neprijatelje, preko toga da će kao rezultat toga populacije pojedinih insekata i životinja biti favorizovane do, na kraju, potpunog nestajanja prirodnih staništa i endemskih vrsta kojima se toliko ponosimo u Republici Srbiji.

  • 9. Kolika je svest poljoprivrednika o pravilnom rukovanju ambalažnim otpadom od SZB i drugim otpadima koji se generišu tokom poljoprivrednih aktivnosti?

    ENVIPACK d.o.o. već više od decenije radi na konstantnoj edukaciji poljoprivrednika po pitanju pravilnog rukovanja ambalažom od SZB i upravljanja ambalažnim i neambalažnim otpadom koji nastaje na posedima poljoprivrednika. U tu svrhu, osim što organizujemo specijalizovane radionice i predavanja u saradnji sa PSSS i lokalnom samoupravom, već godinama unazad sarađujemo sa vodećim proizvođačima i uvoznicima SZB koji na svojim promocijama proizvoda obavezno uključe i ENVIPACK kao deo predavanja koji je sastavni deo edukacije o primeni samog proizvoda. Poljoprivrednicima se već 10 godina konstantno prosleđuju informacije o pravilnom upravljanju otpadnom ambalažom od SZB i o upravljanju drugim vrstama otpada koji nastaju na njihovim imanjima: otpadnom ulju, gumama, krpama, odelima, rukavicama…

  • 10. Koja se količina ambalažnog otpada od SZB godišnje prikupi i zbrine?

    Procenjena godišnja emisija primarnog ambalažnog otpada od SZB je 1000-1200t/god. ENVIPACK d.o.o. u ovom trenutku sakupi oko 30% ukupne emisije ambalažnog otpada od SZB sa teritorije Republike Srbije, a u sistem je uključeno više od 500 sakupljačkih lokacija koje su ili lokacije poljoprivrednih gazdinstava ili lokacije firmi, organizatora poljoprivredne proizvodnje, zadruga, udruženja… Usluge su besplatne za sve krajnje korisnike SZB koji su u sistemu ENVIPACK u skladu sa predstavljenim modelom. Cilj je da se uključi što veći broj uvoznika i proizvođača SZB u sistem time što će potpisati ugovore sa ENVIPACK-om i na taj način omogućiti da ENVIPACK u njihovo ime organizuje poljoprivrednike kroz zadruge i lokalne samouprave da poljoprivrednici potpuno BESPLATNO predaju ambalažni otpad na finalno zbrinjavanje u skladu sa zakonodavstvom i po sistemu „zagađivač plaća“. Naš sistem funkcioniše jer su naši komitenti (zakonski obveznici - pravi vlasnici otpada) vodeći proizvođači i uvoznici SZB: Galenika Fitofarmacija ad, Stockton doo, Agrosava doo, Nutrileaders doo, Agromarket doo, Zorka-Klotild Agrotehnohem doo, Agrovojvodina Komercservis doo, AGRIMATCO doo, Limagrain doo, Agro Arm doo, Timac Agro Balkans doo i SAVACOOP d.o.o. Ove firme samostalno finansiraju preuzimanje i zbrinjavanje generisanog ambalažnog otpada od svojih proizvoda i proizvoda koje uvoze, pune, pakuju i distribuiraju na čitavoj teritoriji Republike Srbije pod uslovom da se sa otpadnom ambalažom postupa u skladu sa Uputstvom za postupanje sa praznom ambalažom od SZB koje je sastavni deo Ugovora koji su potpisali sa ENVIPACK. Krajnji korisnici proizvoda dobijaju usluge preuzimanja i zbrinjavanja otpadne ambalaže bez nadoknade, a svi troškovi preuzimanja i finalnog zbrinjavanja otpadne ambalaže su na teret kompanija koje su proizvođači i uvoznici semenske robe i SZB. Na žalost, od 65 uvoznika/proizvođača SZB, samo su gore pobrojane kompanije deo sistema ENVIPACK koji omogućava besplatne usluge krajnjim korisnicima. Ostalim firmama ozbiljno treba da se pozabavi inspekcijska služba. ENVIPACK je prema svima otvoren i nudi iste cenovne uslove za sve u sistemu preuzimanje i zbrinjavanja ambalažnog otpada, za bilo koju količinu otpada u bilo kom delu Republike Srbije.

  • 11. Na koji način ENVIPACK pokušava da dopre do svesti ljudi kada je reč o pravilnom rukovanju ambalažnim otpadom od SZB?

    Dva su osnovna načina: prvi je kroz direktne edukacije organizovane u radionicama u saradnji sa PSSS, lokalnom samoupravom i udruženjima poljoprivrednika, a drugi je u sopstvenoj organizaciji i učestvovanjem u radu promocija uvoznika/ proizvođača SZB koji su ujedno i klijenti ENVIPACK. Svako ko se obratio ENVIPACK-u, od individualnog poljoprivrednog proizvođača, preko organizatora poljoprivredne proizvodnje, zadruga, poljoprivrednih firmi, grupacija i građanskih udruženja do konglomerata, dobio je detaljne informacije o sistemu, obavezama, zakonodavstvu, ugovoru i svim benefitima koje pruža saradnja sa ENVIPACK-om vezano za pravilno upravljanje otpadom.

  • 12. Upravljanje ambalažnim otpadom je samo deo šire slike o štetnosti pesticida po zdravlje ljudi, kolika je svest ljudi o tome?

    U Republici Srbiji je svest još uvek vrlo mala, ali ENVIPACK radi na tome da se svest i aktivnost svih u sistemu poveća. Na svesti ljudi mora da se radi u saradnji sa državom i kroz paket mera (što stimulativnih, što kaznenih) koje će država da propiše uz odgovarajući PRAVI dugoročni strateški plan za edukaciju i primenu, sa jasnim ciljevima i sistemom merenja učinka, referentnim tačkama… Strateški plan mora biti ugrađen u plan edukacija i obaveza predškolskih ustanova, preko plana i obaveza ustanova osnovnog/ srednjeg/ visokog obrazovanja do udruženja penzionera. Svako treba da da svoj doprinos, a u gomili malih "koraka" napravićemo i jedan koji će biti pravi i primetan, ali tek za 5-10 godina. Država, školstvo i mediji tu imaju glavnu ulogu. ENVIPACK kao operater sistema je spreman da pruži sve potrebne usluge!

  • 13. Da li se pesticidi koriste odgovorno u našoj zemlji? U kojoj meri se poštuje karenca (ako postoje neki statistički podaci).

    Prema sopstvenom iskustvu ENVIPACK, a posmatrano iz ugla nekog ko se ozbiljno bavi otpadom, vrlo često se ne postupa se s pesticidima na adekvatan način, iako je u poslednjih nekoliko godina napravljen pozitivan pomak po tom pitanju - kontrole prskalica, kontrola sistema za doziranje i apliciranje, primena trostrukog ispiranja ambalaže… Više informacija o karenci i o tome koliko se poštuje preporuka samih proizvođača SZB možete dobiti od sektora primene uvoznika/ proizvođača SZB. Još uvek ima slučajeva da se, osim što se koriste veće količine pojedinih preparata od onih propisanih od strane proizvođača, koriste i nedozvoljeni ili zabranjeni preparati. "Sivo" tržište je još uvek prisutno.

  • 14. Kako poljoprivredne aktivnosti još mogu da utiču na zagađenje u prirodi?

    Bolje pitanje je: "Kako poljoprivrednici mogu svojim aktivnostima da smanje uticaj na zagađenost životne sredine ili bar učine da njihova delatnost manje utiče na zagađenje"? Osnova je strateški nacionalni plan u oblasti zaštite životne sredine, jasni ciljevi, jednostavan sistem merenja učinka, edukacija, zatim, sistem stimulacija koji mora da krene od države i, na kraju, odmeren sistem kazni koje će se primenjivati za sve podjednako. Jedno je sigurno: ni u zemljama EU, u startu pre 60-70 godina, nisu ljudi bili ekološki svesniji od nas već su njihove države na pravi način primenile postojeće zakonodavstvo i uvele sistem edukacije, stimulacije i kazne koje se primenjuju od građanstva do korporacija bez izuzetka.

  • 15. Koji su benefiti saradnje poljoprivrednika (krajnjih korisnika sredstava za zaštitu bilja i semenske robe) sa operaterom ENVIPACK?

    ENVIPACK je jedini operater koji sklapa ugovore o upravljanju otpadom i sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji Republike Srbije i jedini koji poljoprivrednim gazdinstvima obezbeđuje kompletnu dokumentaciju na osnovu koje imaju mogućnost da pristupe EU fondovima (Ugovor, DKO, vagarski list, priznanica…). Zahvaljujući dokumentaciji i načinu na koji smo PG (poljoprivredna gazdinstva) uveli u sistem upravljanje otpadom, preko 400 gazdinstava je konkurisalo za subvencije preko IPARD fonda i velikom broju je već odobrena subvencija i dodatno je omogućeno da mogu da uvedu GLOBAL GAP, ISO standard, HACCAP…

  • 16. Da li je ugovor između ENVIPACK i poljoprivrednog gazdinstva obavezan?

    Ugovor između PG i ENVIPACK nije obavezan da bi se otpad preuzeo sa lokacije generatora otpada, ali je ugovor dokument koji se obavezno zahteva prilikom predaje dokumentacije i konkurisanja za bilo koji od sertifikata ili subvencije. Ugovorom su regulisane obaveze gazdinstva (pakovanje, obeležavanje, privremeno skladištenje) i obaveze ENVIPACK (preuzimanje, transport, dokumentacija i organizacija zbrinjavanja otpada) tako da svaki generator ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja ima mogućnost da usluge preuzimanja i zbrinjavanja nastalog otpada na njihovoj lokaciji bude BESPLATANA usluga. Usluge preuzimanje i zbrinjavanja svih drugih ambalažnih i neambalažnih otpada su dostupne svim generatorima otpada nisu besplatne i obavljaju se od strane ENVIPACK-a uz nadoknadu (otpadna ulja, otpadni hemijski proizvodi, krpe, filteri, gume…).

    Ugovor sa ENVIPACK je obavezan ukoliko se preuzimanje i zbrinjavanje otpada vrši od firmi koje se bave organizacijom poljoprivredne proizvodnje, a koje su u sistemu PDV-a i imaju svoj matični broj (MB) i poreski identifikacioni broj (PIB). Svaka firma mora da bude registrovana u informacionom sistemu NRIZ (Nacionalnog registra izvora zagađenja), potrebno je da ima urađen izveštaj o karakteru svakog otpada i ima urađen plan upravljanja otpadom ukoliko generiše više od 200kg opasnog otpada na svojoj lokaciji.