Ratarstvo
Aktuelnosti sa terena - setva pšenice
Ovih dana, već sa prvim toplim i suvim danima, proizvođači užurbano počinju setvu pšenice. Kako bi obezbedili visoke prinose, osim agrotehnike, đubrenja, upotrebe deklarisanog semena, neophodno je pšenicu zaštiti od bolesti, insekata i korova. Ukoliko posao uradimo kvalitetno i na vreme, visok prinos neće izostati!
U periodu dok je setva pšenice u toku, podsetimo se ekonomski najznačajnjnih bolesti sa kojima se susrećemo na terenu.
Septoria tritici - siva pegavost lista pšenice, jedna je od najvažnijih bolesti. Pege koje nastaju nakon infekcije, formiraju se prvo na donjem lišću, a kako se infekcija razvija prenosi se i na gornje listove. Optimalna temperatura za razvoj bolesti iznosi od 15°C do 20°C stepeni. Od infekcije pa do pojave prvih simptoma može proći od 14 do 28 dana. Početni simptomi su male hlorotične pege na listovima koje se pojavljuju tokom hladnog i vlažnog vremena. Kako se uvećavaju, pege postaju smeđe-braon boje, a unutar pega razvijaju se plodna tela tamnije boje. Pege na zrelim listovima najčešće su dugačke i uske, ali mogu biti nepravilnog oblika ili mogu biti eliptične, posebno na listovima koji su bili mladi kada su zaraženi. Unutar pega u vidu crnih telašaca formiraju se piknidi sa piknosporama. Patogen se lako prenosi vazduhom, a prisutan je na ostacima useva iz prethodne sezone. Primarna infekcija može se javiti i ubrzo nakon nicanja (za ozimu pšenicu) ili na proleće. Spore se šire kišnim kapima - prskanjem kiše na listove ili direktnim kontaktom listova. Ozimi usevi mogu pomoći patogenu u preživljavanju tokom zime. Siva pegavost lista pšenice je jedna od najvažnijih bolesti pšenice u Evropi i spada među ekonomski najznačajnije bolesti ove kulture u svetu. Prag štetnosti i ekonomski opravdan razlog za primenu fungicidnog tretmana protiv prouzrokovača sive pegavosti pšenice iznosi 10% zaraženih biljaka.
Puccinia recondita i Puccinia striiformis - postoje više patogena rđe pšenice, a najčećšće su Puccinia recondita (lisna rđa) i Puccinia striiformis (žuta rđa). Bolesti rđe uzrokovane ovim patogenima značajno utiču na proizvodnju pšenice širom sveta, ali i u našoj zemlji. Rđe pšenice kontrolišemo setvom tolerantnih sorti i tretiranjem useva pšenice fungicidima. Tokom proteklih nekoliko decenija, napravljen je veliki napredak u sortimentu koji pokazuje određen stepen otpornosti na rđe pšenice. Međutim, rđe i dalje prete proizvodnji pšenice zbog kontinuirane i brze evolucije ovih patogena. Rđe se brzo šire, smanjuju prinos i kvalitet pšenice. Značajni faktori za infekciju su osetljivost sorte, vrsta patogena, vreme infekcije i vremenske prilike. Šteta na pšenici zavisi od faze razvoja biljke u trenutku infekcije i težine bolesti. Visok stepen zaražavanja ima i najveći uticaj na prinos. Rđe pšenice predstavljaju veliki problem u hladnijim i vlažnim oblastima. Rđe napadaju mlade biljke pšenice i čini biljke zakržljalim i oslabljenim. U ekstremnim situacijama mogu dovesti do gubitka prinosa čak i do 70%. Patogen može preživeti na relativno niskim temperaturama. Optimalni uslovi za razvoj patogena su hladno i vlažno vreme, sa temperaturom od 10°C do 15°C stepeni, uz čestu pojavu rose. Simptomi su male okrugle grupe spora narandžasto-žute boje. Simptomi se javljaju 7 do 14 dana od ostvarenja zaraze. Vreme primene fungicida najčešće je od momenta značajnije pojave simptoma na donjem lišću (preko 10% zaraženih listova), a pre početka širenja zaraze na gornje lišće.
Blumeria graminis - ovaj patogen izaziva pepelnicu žitarica, uključujući i pšenicu i ječam. Specifičnost domaćina "formae specialis" je visoka: na primer f. sp. hordei je sposoban da zarazi ječam, dok se f. sp. tritici razvija na pšenici. Kao i kod ostalih fitopatogenih gljiva, za rast i razmnožavanje potreban je domaćin. Na domaćinu, gljiva formira višećelijsku, razgranatu, belo-sivu miceliju. Spore se razvijaju na površini lista i stvaraju masu koja je vidljiva kao sivo-bela praškasta masa (otuda i naziv bolesti). Patogen se lako prenosi vazduhom. Ako su povoljni klimatski uslovi, klijanje, infekcija i sporulacija traje od 7 do 10 dana. Optimalni uslovi za razvoj ove bolesti su temperatura od 15 do 22°C i relativne vlažnosti vazduha 85-100%. Sivo-bela praškasta masa koje se nalaze na površini listova, može zahvatiti i do 90% površine lista. Blage zime pogoduju prezimljavanju patogena. Vreme primene fungicida najčešće je od momenta značajnije pojave simptoma na donjem lišću, a pre početka širenja zaraze na gornje lišće.
Fusarum sp. - palež klasa pšenice, gljivični patogen Fusarium graminearum je najznačajniji uzročnik pojave fuzarioza kod pšenice. Ova bolest dovodi do značajnih gubitaka prinosa, a posebno se izdvaja narušavanje kvaliteta kroz kontaminaciju gljivičnim mikotoksinima, koji predstavljaju značajnu pretnju po zdravlje ljudi i životinja. Fuzarioze pšenice su globalni problem, imaju i veliki ekonomski uticaj na industriju žitarica. Štete izaziva na zrnu pšenice. Zrna su štura, manja, manjeg hektolitra i lošeg kvaliteta. Bolest se javlja svake godine, a najveće štete nastaju u fazi cvetanja. Bolest se razvija cvetnim organima pšenice. Lako se prenosi vazduhom. Zaraženi klasovima pšenice imaju svetlo-žutu boju i jasno su vidljivi. Za razvoj patogena neophodan je određeni temperaturni opseg, a optimalna temperatura iznosi 25°C, uz veliku relativnu vlažnost vazduha (iznad 85%). Ovaj patogen je rasprostranjen u severnoj umerenoj klimi, posebno u vlažnim godinama. Fuzarioze pšenice pogađaju najznačajnije komercijalne sorte pšenice. U suzbijanju fuzarioza klasa najbolje je primeniti fungicide na početku cvetanja, kada je 5-10% izbačenih prašnika iz klasa.
Glavne metode za suzbijanje najznačajnijih bolesti pšenice su upotreba fungicida, setva tolerantnih sorti, zaoravanje biljnih ostataka i plodored.