Voćarstvo
Zaštita i ishrana zasada maline neposredno pred cvetanje
Pred jasno izdvajanje zatvorenih pupoljaka (bočni izdanci dužine 10-15 cm) - U ovoj fenofazi malinu treba preventivno štititi od bolesti sušenja izdanaka i štetočina (grinje, malinina mušica, malinina buba, cvetojed, biljne vaši).
Ljubičasta pegavost izdanka maline (Didymella applanata) - Do infekcije može doći u ovom periodu, ali promene na biljkama se uočavaju krajem juna i početkom jula.
Simptomi se javljaju na listovima jednogodišnjih izdanaka, počinju od vrha lista i šire se prema glavnom nervu, pa lezija dobija trouglasti oblik tamno-smeđe boje žućkastih ivica. Češće su napadnuti stariji listovi, listovi u senci, biljni delovi bliži površini zemljišta i izloženiji rosi.
Preko lisne drške zaraza se širi na izdanak na kome se oko spavajućeg pupoljka u pazuhu lisne drške pojavljuju pege. Pege su eliptičnog oblika, nešto tamnije zelene boje od boje okolnog zdravog tkiva. Kasnije pege postaju purpurne i u završnoj fazi ljubičasto smeđe, često zonirane, pokrivajući veći ili manji deo između kolenaca.
Tokom zime deo kore odumire i poprima srebrnastu boju. Na tim delovima uočavaju se crne tačkice utopljene u tkivo kore. Kora puca i dolazi do ljuštenja izdanka.
Pupoljci na zaraženim izdancima preživljavaju, ali narednog proleća najčešće ne kreću ili ako krenu ostaju kržljavi. Gljiva prezimljava u obliku micelije u zaraženim izdancima ispod kore u obliku piknida. Piknidi su prisutni gotovo tokom cele godine, a piknospore se oslobađaju od marta do novembra.
Sušenje izdanaka maline (Leptosphaeria coniothyrium) - Bolest se manifestuje sušenjem izdanaka i slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.
Pupoljci iznad lezije se suše, nema razvoja lateralnih rodnih letorasa, a ako i počne razvoj pupoljka, letorast se slabo razvija i suši pre berbe.
Ostvarivanje zaraze se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem, kao i svim ostalim vrstama povreda izdanaka (ostale agrotehničke mere, insekti) jer gljiva kroz povrede vrlo brzo prodire u sprovodne sudove. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanka nego antraknoza ili ljubičasta pegavost izdanka.
Antraknoza maline (Elsinoe veneta) - Na listovima između glavnih nerava se javljaju crvenkasto-ljubičaste pege nepravilnih ivica, veličine 1 do 2 mm sa sivim centralnim delom.
Ivice pega nekrotiraju pa zaraženi deo tkiva ispada, listovi ostaju šupljikavi, a zaraženi plodovi se deformišu.
Simptomi se najčešće pojavljuju na izdancima tokom proleća. Na izdancima se javljaju udubljene purpurno crvene pege veličine 2-3 mm. Vremenom pege postaju veće, ulegnute i poprimaju eliptičan oblik.
Ako pega zahvati veću površinu izdanka ili ga prstenuje, izdanak se suši i na njemu puca kora. Manje zaraženi izdanci prežive tokom vegetacije, a ako i ne propadnu tokom zime u sledećoj vegetaciji daju manji prinos.
Siva pegavost lista maline (Sphaerulina rubi) - Na površini lista se formiraju okruglaste, sitne, svetlo-smeđe pege sa ljubičastim ivicama veličine 3-4 mm. Infekcije se prvo ostvaruju na mladom lišću pri dnu izdanka, a potom se šire prema vrhu. Jako zaraženo lišće najpre žuti, zatim postaje svetlo-smeđe i opada pre vremena. Iz listova se oslobađaju nove spore koje inficiraju jednogodišnje izdanke. Vlažno vreme sa dosta padavina veoma odgovara razvoju ove bolesti.
Preporuka za zaštitu zasada maline je da se uradi kombinacija:
AKORD u dozi 0,8 l/ha
+
KOZAK u koncentraciji 0,03%
+
ABASTATE u koncentraciji 0,1%
+
NU FILM 17 u koncentraciji 0,1%
+
ACTIVEG GOLD u dozi 2 l/ha
Potrebno je putem sistema za navodnjavanje primeniti kombinaciju đubriva:
SOLUVEG GREEN 30 kg/ha
+
FERTIGAL HUMI PRO 10-15 l/ha
Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!