Galenika Fitofarmacija | Winegrowing Single

Vinogradarstvo

Sadnja vinove loze i podizanje vinograda

8 December 2021

Šta je sve potrebno za pravilnu sadnju vinove loze?

Kraj novembra meseca sa sobom donosi period priprema za sadnju voća i vinove loze. Vremenski uslovi i tip zemljišta predstavljaju bitne faktore u pripremi parcele za podizanje zasada. Kvalitetna priprema zemljišta se obavlja pre podizanja zasada i podrazumeva složenije operacije u smislu popravke mehaničko-hemijskih osobina zemljišta. Adekvatno đubrenje, precizno izračunato, treba što više da odgovara gajenoj kulturi. Za kvalitetnu mehaničku obradu potrebno je obezbediti mašine koje svojom snagom mogu podriti/ rigolovati zemljište, a nakon toga dovoljno usitniti površinski sloj radi lakšeg obavljanja narednih operacija. U našim klimatskim uslovima loza se najčešće sadi od jeseni (kraj novembra) do proleća (sredina aprila). Na toplijim terenima i lakšim zemljištima preporuka je odabrati jesenju sadnju, dok je u suprotnim uslovima preporuka prolećna sadnja. Nakon prestanka pojave izuzetno niskih temperatura, prolećna sadnja se može obaviti kada se zemljište prosuši i zagreje, a to je najčešće mart-april u našim klimatskim uslovima.

Kako izabrati kvalitetne kalemove?

Za podizanje višegodišnjih zasada, nema sumnje da je potrebno koristiti isključivo prvoklasni sadni materijal. Podizanje zasada je složen i skup posao i zbog toga ne treba dozvoliti da u dobro pripremljenu infrastrukturu donesemo sadnice koje su inficirane određenim patogenom, sadnice koje nisu dovoljno razvijene i rodnost moramo čekati 1-2 godine duže, itd. Kod lošijeg sadnog materijala je otežan prijem nakon presađivanja iz rasadnika na stalno mesto. Zbog toga ozbiljni vinogradari preporučuju sadnju isključivo sertifikovanog prvoklasnog sadnog materijala. A to podrazumeva nekoliko kriterijuma među kojima ćemo izdvojiti:

  • Proizvedeni od materijala iz sertifikovanih matičnih rasadnika.
  • Sadnica treba da bude veoma dobro ožiljena.
  • Spojno mesto podloge i plemke treba da je dobro sraslo - uvrtanjem plemke i podloge možemo proveriti čvrstoću spojnog mesta i da li je potpuno kalusiralo.

Ukoliko se sadnice vinove loze kupuju, nisu iz sopstvene proizvodnje, najbolje bi bilo organizovati da sadnice stignu neposredno pred sadnju.

Kalemovi vinove loze
Kalemovi vinove loze
Sadnja vinove loze

Kako posaditi vinovu lozu?

Na prethodno obeleženim mestima, prvo je potrebno ručno iskopati jame ili motornim odnosno traktorskim svrdlom. Dubina jame za kalem obično se kopa do 30-50 cm i 30-40 cm širine. Kalem je potrebno adekvatno pripremiti za sadnju, što podrazumeva skratiti koren na 10 cm njegove dužine. Parafinisane kalemove poželjno je staviti da odstoje u vodi 24 sata pre same sadnje. Kalem se dalje stavlja u jamu tako da je blago nagnut prema kocu, dok se koren kalema zatrpa rastresitom zemljom i zemlja se potom dobro nagazi. Zatim se nanosi 5-10 kg zrelog, stajskog đubriva koje ne sme biti u dodiru kako sa korenom, tako ni sa kalemom, a potom preko stajskog đubriva nanosimo ponovo sloj rastresite zemlje. Dubinu sadnje kalemova određuje visina spojnog mesta koje treba da bude u nivou zemlje ili ne više od 2-4 cm iznad nivoa tla. Poželjno bi bilo da se mesto na kom smo prethodno zasadili kalem zalije vodom, kako bi čestice zemlje što bolje popunile vazdužne džepove koje smo napravili tokom sadnje.

Kao i svaka druga biljka, tako i vinova loza za svoj rast i razvoj, te kvalitetan i visok prinos, zahteva i pogodan životni prostor. Iskustva stručnjaka i uzgajivača vinove loze govore da je za svaki čokot optimalno potrebno oko 3-4 m2 površine kako bi se ostvarili povoljni uslovi za maksimalno razviće biljke. Zato, pri određivanju razmaka sadnje vinove loze treba uzeti u obzir postojeću mehanizaciju, kako bismo razmak sadnje prilagodili njoj. Razmaci sadnje kultivara vinove loze su najčešće od 2-2,8 m međuredno i 1,2-1,5 m u samom redu (može se saditi i na manje razmake, međutim zavisi od mehanizacije).

Šta posle sadnje?

Mesec dana kasnije nakon sadnje vinove loze, veoma je važno da se vinograd dobro navodnjava, stoga se preporučuje da se sadnice zalivaju vodom, kao i da zemljište bude dovoljno drenirano kako se voda ne bi zadržavala na površini, i na taj način sprečavamo oboljenje biljke, pre svega njenog korenovog sistema. Što se tiče đubrenja tek zasađenog, mladog vinograda, od vitalnog je značaja dodavati prihranu u prvoj godini nakon sadnje i za to koristimo mineralna đubriva, razbucujući u razmaku od oko 15 cm od same sadnice. Kada se loza formira, potrebno ju je povezati za drvene ili plastične stubove i time joj olakšati njen pravilan rast i razvoj, kao i kasnije održavanje zasada.

Kasnije nakon prve vegetacije, kada je vinova loza u fazi zimskog mirovanja, potrebno je izvršiti orezivanje. Orezivanje ili rezidbu vinograda, u našim klimatskim uslovima, možemo vršiti od pozne jeseni (kada opadne lišće) sve dok ne krene vegetacija. Dakle, taj period obuhvata vremenski interval od kraja novembra ili početka decembra meseca, pa sve do kraja marta meseca. Rezidbu vršimo pre svega kako bi poboljšali prinos i kvalitet plodova, jer u obrnutom slučaju, bez orezivanja, prinos bi količinski bio znatno umanjen, a kvalitet grožđa znatno lošiji što se odnosi na sitnije bobice i smanjen procenat šećera. Rezidba podrazumeva odstranjivanje bočnih izdanaka koji ne donose plodove ili daju manji prinos i ovim putem sprečavamo crpljenje hranljivih materija iz glavnog, plodonosnog stabla omugućavajući mu uslove za dobar i pravilan rast. U periodu vegetacije je veoma značajna nega zasada u vidu održavanja zdravstvenog stanja biljaka, a to se reguliše sledećim aktivnostima: zaštitom od korova, prouzrokovača biljnih bolesti, štetnih insekata i fitofagnih grinja, kao i pravilnom ishranom zasada.