Galenika Fitofarmacija | Winegrowing Single

Vinogradarstvo

Uzgoj vinove loze u Srbiji

8 November 2021

Uzgoj vinove loze u Srbiji oduvek je predstavljalo značajnu granu poljoprivrede zahvaljujući dugoj istoriji i tradiciji, te povoljnim agroekološkim uslovima kao što su umereno-kontinentalna klima i vodopropusno zemljište koje karakterišu dobre fizičko-hemijske osobine. Vinorodna Srbija je, po najnovijoj rejonizaciji, podeljena na 3 regiona koji predstavljaju geografske celine i 22 rejona koji sadrže 77 različitih vinogorja.

Vinogradarstvo u SrbijiVinogradarsko-vinska delatnost je kroz svoj razvoj prolazila kroz krizne i teške, ali i slavne periode. Prema statističkim podacima, od preko 100.000 ha vinograda, koliko je Srbija brojala osamdesetih godina 20. veka, sada Srbija raspolaže sa znatno manje hektara pod vinovom lozom i godišnje proizvodi oko 30 miliona litara vina. Iako se beleži značajan pad površine pod vinogradima u odnosu na pomenuti period, posle krize i stagnacije vinskog sektora, od devedestih godina 20. veka privatni sektor jača, razvija se strategija proizvodnje kvalitetnih vina, te fokus sa industrijske proizvodnje i kvantiteta prelazi na kvalitet i selektovanu proizvodnju, kao i nastanak domaćih bredova. Pozitivno je što se novi zasadi podižu sertifikovanim, klonski selekcionisanim sadnim materijalom i što postoji trend povećanja broja vina sa zaštićenim geografskim poreklom. Što se sortimenta tiče, pretežno dominiraju strane kvalitetne bele i crne vinske sorte kao što su: Kaberne sovinjon, Šardone, Sovinjon blan, Pino noar, Muskat Hamburg, Italijanski rizling. Udeo autohtonih sorti je znatno manji, a kao glavni razlog se navodi nedovoljno sačuvanih klonova sorti grožđa nastalih na našem podneblju. Međutim, poslednjih godina trend uzgoja internacionalnih sorti se smanjuje, dok je sve više značajan uzgoj jedinstvenih i autohtonih srpskih sorti kao što su: Prokupac, Tamjanika, Grašac, Seduša…

Pored velikog broja klimatskih indeksa koji nam služe za određivanje i klasifikaciju karakteristike klime prilikom izbora sorte i kvaliteta grožđa, jedan od najznačajnijih je Vinklerov indeks koji predstavlja zbir srednjih dnevnih temperatura vazduha iznad biološkog minimuma (10°C za vinovu lozu) i pokazuje nam količinu toplote koja je vinovoj lozi na raspolaganju u toku vegetacije. Na osnovu Vinklerovog indeksa vinogradi su podeljeni u pet klimatskih zona. Zone I i II su hladne, a vina koja se u njima prozivode su lagana, kiselija i sa manjim procentom alkohola. Zona III ima najoptimalniju klimu za proizvodnju visokokvalitetnih vina, dok su zone IV i V tople, a vina koja se proizvode u njima su punija i sa većim procentom alkohola. Od kategorije ovog indeksa zavisi izbor adekvatnih sorti, način uzgoja vinove loze, kao i tehnološki postupci u proizvodnji vina kojim se vinogradari i vinari vode. Prema poslednjoj rejonizaciji, svi vinogradi u Srbiji imaju umerenu ili umereno toplu vinogradarsku klimu. Većina vinogradarskih rejona u Srbiji pripada II klimatskoj zoni po Vinkleru.

Uzgoj vinove loze kako u našoj zemlji, tako i širom sveta, spada u sektore privrede koji su najosetljiviji na klimatske promene koje imaju uticaj kako na visinu prinosa, tako i na kvalitet grožđa koje je od krucijalnog značaja za proizvodnju vina kao krajnjeg produkta. Zbog sve veće klimatske oscilacije, varijablinosti temperature i sve češćih ekstremnih vremenskih pojava, pred vinogradarima i vinarima je sve zahtevniji izazov da održe kvalitet svojih vina u kontinuitetu od berbe do berbe.

Vinogradarstvo u Srbiji

Poslednjih decenija primećen je sve raniji početak vegetacije biljaka usled porasta prosečne temperature vazduha što dovodi do povećanog rizika od pojave kasnog prolećnog mraza. Sve češća pojava grada kao vremenskih nepogoda i netipične visoke temperature tokom vegetacije utiču na pojavu fizičkih oštećenja i na biljci i na plodu. Što se tiče vinove loze, početak vegetacije i zrenje grožđa pomereno je ranije, dozreva na višim temperaturama što ima negativan uticaj na kvalitet grožđa, a kasnije i vina, njegovih aroma i boje. Visoke temperature pogoduju i bržem razvoju štetnih insekata i fitofagnih grinja. Sa druge strane, prevelika količina padavina povećava vlažnost vazduha što pogoduje razvoju prouzrokovača bolesti kao što su plamenjača, pepelnica, siva trulež i dr. Veoma važna mera koja prethodi proizvodnji vina vrhunskog kvaliteta jeste primena adekvatnih i efikasnih proizvoda za zaštitu vinove loze u cilju dostizanja punog rodnog potencijala i kvaliteta plodova. Galenika-Fifarmacija već dugi niz godina proizvodi efikasna i pouzdana rešenja za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti, štetnih insekata, fitofagnih grinja i korova u vinogradima. Pored sredstava za zaštitu biljaka, u portfoliju Galenike-Fitofarmacije se nalaze i visokokvalitetni proizvodi za ishranu vinove loze.