Galenika Fitofarmacija | Ratarstvo Single

Ratarstvo

Aktuelnosti u ratarskoj proizvodnji - osnovna obrada zemljišta

3. novembar 2021.

Adekvatne agrotehničke mere predstavljaju osnov dobrih prinosa kod svih poljoprivrednih kultura. Upotrebom mašina (pogonskih i priključnih), zajedno sa drugim agrotehničkim merama, čovek utiče na kvalitet zemljišta omogućujući gajenim biljkama ostvarivanje većeg potencijala za prinos. Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u biljnoj proizvodnji, svakako je i osnovna obrada zemljišta. Glavni cilj svake osnovne obrade, jeste, pripremiti zemljište što kvalitetnije i doprineti ostvarivanju povoljnih uslova gajenih biljaka za rast i razvoj. Osnovna obrada podrazumeva obradu gornjeg sloja zemljišta gde će se razvijati korenov sistema biljaka. Postoje više načina osnovne obrade, a najčešće je oranje ili razrivanje zemljišta.

Najstariji način obrade zemljišta je upravo oranje. Ova agrotehnička mera je dugo godina predstavljala jednu od obaveznih mera u biljnoj proizvodnji. U današnje vreme, često se parcele ne oru kako bi proizvodnja bila isplativija. Oranje zahteva veći utrošak goriva, vreme obrade terena traje duže (s tim u vezi učinak je manji), a ne smemo zaboraviti ni amortizaciju traktora i pluga koje dodatno povećavaju utrošak proizvodnje. Na kraju, ipak, ne smemo zanemariti ni kvalitet osnovne obrade. Plugom zemlju sečemo, podižemo, usitnjujemo i okrećemo.

Oranje u ratarskoj proizvodnji, u odnosu na dubinu obrade sloja zemljišta, može biti duboko, srednje ili plitko. Za useve sa plićim korenom ore se plitko, dok za useve sa dubljim korenom, obavezno je i dublje oranje. Zahtevi gajenih biljaka prema dubini oranja su različiti. Usevi koji zahtevaju plića oranja su strna žita. Žitarice zahtevaju oranje dubine 15-25 cm. Zahtevi širokorednih useva su veći, pa je najčešća srednja dubina oranja 20-30 cm. Usevi kao što su šećerna repa i lucerka, zahtevaju dublje oranje, pa je obično dubina i veća - 35-40 cm.

Osnovna obrada zemljišta

Razrivanje je još jedna mera osnovne obrade zemljišta. Zemljište se najčešće razriva na dubini od 20-30 cm, a neretko i dublje (do 50 cm). Razrivačima zemljište sečemo, usitnjavamo, ali ne prevrćemo zemlju. Razrivanjem smanjujemo utrošak goriva, imamo veći radni zahvat priključne mašine, pa je i učinak veći. Lakše se rukuje razrivačima u odnosu na plugove. Amortizacija mašina je manja kod razrivanja u odnosu na amortizaciju mašina kod oranja. Razrivačima razbijamo plužni đon, poboljšavajući vodno-vazdušni režim zemljišta, koji je jedan od preduslova dobrog prinosa. Zasigurno, najvažnija prednost koju ostvarujemo razrivanjem zemljišta je ta, da razrivačima čuvamo neophodnu vlagu, a takođe imamo i bolju usitnjenost zemljišta i ravniju parcelu. U sušnim godinama upotreba razrivača je neophodna. Negativan efekat razrivanja ogleda se u slabom uništavanju korova, jer korovi, kao i drugi biljni ostaci, zadržavaju se u gornjim slojevima zemljišta ili na površini parcele. Poslednjih godina udeo razrivanja se značajno uvećao u odnosu na udeo oranja zemljišta.

Jesenja obrada zemljišta i zaoravanje biljnih ostataka predstavlja i jednu od mera borbe protiv štetnih insekata.

Brojnost značajnih štetočina kultura kao što su pamukova sovica (Helicoverpa armigera) i kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) može se smanjiti u narednoj godini adekvatnim i na vreme primenjenim agrotehničkim merama.

U ranijim tekstovima opisana je pamukova sovica kao jedna od najznačajnijih štetočina u povrću, međutim, nismo pomenuli da se u pojedinim zemljama oko 50% insekticida koristi za suzbijanje ove štetočine. Podaci govore da se hrani na oko 250 gajenih i korovskih biljaka u svetu. Najveće štete prave gusenice druge i treće generacije, a najzastupljenije biljke na kojima pravi štetu su kukuruz, soja, paradajz, paprika, boranija, kupusnjače i i dr. Štete koje pravi ova štetočina mogu biti i do 100% na kukuruzu, a 40-50% na paprici. Štetočina prezimljava kao lutka ili gusenica u zemljištu. U Srbiji je zabeleženo 2-3 generacije, a njihov opstanak zavisi od temperature i vremenskih uslova. Poslednjih nekoliko godina ova štetočina razvijala je uglavnom tri generacije. Pored hemijskih mera u toku vegetacije, na njihovu brojnost utiču i agrotehničke mere od kojih je najvažnija duboka jesenja obrada. Obradom zemljišta uništava se veliki broji lutki ili se pak spuštaju u dublje slojeve, pa je eklozija u proleće smanjena ili onemogućena. Kao migratorna vrsta, sigurno će se pojaviti u drugom delu vegetacije, ali značajnim smanjenjem brojnosti prve generacije smanjiće se i brojnost druge.

Kukuruzni plamenac je štetočina koja zadaje dosta problema, pre svega proizvođačima kukuruza, ali takođe napada i soju, suncokret, papriku i druge gajene biljke. Plamenac ima dve generacije, prezimljava kao gusenica najčešće u biljnim ostacima kukurza ili u zemljištu, a u maju prelazi u lutku i let prve generacije traje od maja do jula otprilike. Leptiri traže najbujnije biljke i hrane se nektarom, a nakon toga ženka položi 150-200 jaja na naličju listova. Jaja su složena u jajnim leglima, a 7-10 dana posle poleganja jaja pile se prve gusenice koje se hrane na listovima dok štete nisu značajne, ali svakako ukazuju na prisustvo štetočine. Nakon trećeg presvlačenja ubušuju se u stablo i klipove.

Duboko zaoravanje žetvenih ostataka u velikoj meri utiče na smanjenje brojnosti štetnih insekata. Smatra se da obradom zemljišta na 30 cm bez ostataka na površini, pojava štetočine se u velikoj meri smanjuje.