Ratarstvo

Pojava poljskih glodara

3. novembar 2023.

U godinama prenamnoženja poljski glodari mogu napraviti značajne štete na usevima. Suva i topla jesen pogoduje bržem razvoju glodara.

Najčešća vrsta poljskih glodara sa kojima se susrećemo na terenu su poljski miševi (Apodemus spp.). Aktivni su tokom cele sezone. U praksi imamo slučajeva da su u godinama prenamnoženja napravili ogromne štete na usevima kao što su pšenica, ječam, uljana repica, kao i na lucerištima. Imaju 5 do 6 generacija godišnje. Karakteriše ih veliki potencijal razmnožavanja, usled čega brzo dolazi do porasta populacije. Oštećuju koren, sakupljaju seme posejanih useva, odnoseći ih u legla. Osim poljskih miševa, neretko se susrećemo i sa poljskom voluharicom (Microtus arvalis), koja je aktivna tokom cele godine. Razmnožava se 2 do 4 puta tokom jedne godine. Češto se može naći u lucerištima, pšenici i ječmu. Hrani se sočnim delovima biljaka. Poljska voluharica pravi oštećenja na klicama, kao i na mladim biljkama.

Glodari
Glodari

Najefikasnije preventivne mere su uništavanje - zaoravanje biljnih ostataka i blagovremena setva i žetva. Prirodni neprijatelji su jedan od značajnijih faktora regulisanja populacije poljskih glodara. Navedenim merama postižemo odličan efekat u borbi protiv ovih štetočina. Ukoliko na parcelama utvrdimo prisustvo glodara, primenjuje se njihovo suzbijanje, koje se izvodi mamcima. Mamci su najčešće na bazi aktivne materije cink fosfid. Cink fosfid mamce odlikuje visoka efikasnost. Osim cink fosfida, mogu se koristiti i mamci na bazi a.m. bromadiolona. Ova vrsta mamaca poseduje odloženo delovanje (pripadaju grupi antikoagulanata). Kod postavljana mamaca moramo voditi računa da mamci ne ostanu na površini zemlje kako ne bi došlo do eventualnog trovanja ptica i divljači.

Poljski miševi se suzbijaju odmah po uočavanju njihovog prisustva. Suzbijanje poljske i podzemne voluharice na ozimim usevima ili lucerištu izvodi se u jesen ili na proleće.

Prag štetnosti za poljsku voluharicu je 5 aktivnih rupa po aru, a kod poljskog miša prag štetnosti je 1 aktivna rupa po aru. Suzbijanje izvoditi na parcelama gde brojnost prelazi prag štetnost.